Biogreen

Biogreen Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Biogreen, Shopping & retail, Leskovac, Leskovec.

11/12/2013

Zeleni čaj

Drugi nazivi: kineski, ruski,indijski
Latinski naziv: Camellia sinensis
Zeleni čaj
Opis biljke: Zeleni čaj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis. Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma. Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja". Važnije od vrste posude (najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.) Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se uzgajati izvan Kine i Japana .
Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i dobija crnu boju. Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utice na kvalitet caja. Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja i cuvanja presudni su za kvalitet. Caj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera.

Stanište: Gaji se plantazno.

Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet

Lekovito delovanje: Ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.Zeleni caj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez caja". Miris tog
napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.
Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.

Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.

11/12/2013

Slez beli

Drugi nazivi: Bili sliz, dobri slez, đil, linja, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz
Latinski naziv: Althaea officinalis
Slez beli
Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta.

Stanište: raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je namocen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvici , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.

Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hronicnog katara kod pusaca.
Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa
najcesce za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kicenje bozicnjih jelki

Macerat
uzmu se 1-2 velike kasike sitno izrezanog korena i moce se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz cešce muckanje. Na taj nacin se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti , jer tada izlazi skrob, tekucnost postaje gušca, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokracnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.
Čaj:
se priprema od lišca. Jedna velika kasika lišca ( usitnjenoga) prelije se s 2-3 dl kljucale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.
Protiv upale grla:
3 velike kasike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza, 30 grama korena sladica ( Glycyrrhiza glabra), 10 g korena ljubicice ( Viola odorata), i 40 grama lista podbela ( Tussilago farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz dodatak 3 velike kasike meda.
Piju se 2-3 šoljice dnevno.
Takodje, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre kljucale vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi. Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti caj, ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se caj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za varenje.
Protiv cira na želucu i dvanaestercu dodaje se toj mešavini i hrastova kora ( Cortex quercus), ili steža (Pottentilla tormentilla). Taj caj jaca starije i nemocne.
Maloj deci daje se 4 - 5 p**a dnevno po jedna velika kasika .

Za lecenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane zacepljenjem jetre, ili zacepljenja žucnog mehura, bolesti slezene, upale gušterace, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod venericnih bolesti pomaže
10 g suvog korena ( ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku kasiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice – svaki sat po kasika.

Ublazavanje kaslja i olaksavanje iskasljavanja:
1 velika kasika mešavine od 50 grama korena belog sleza komoraca, i lista podbela popari sa 2 dl kljucale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika kasika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu caja može se dodati 1 kafena kasika sirupa od malina. Mešavini se može dodati i list trpuca.
Za bolesti grla:
0,5 l crnog vina , 0,5 kg šecera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kasike slezovog korena. Šecer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u toku dana pojede dobivena masa. Terapija traje 3 dana.
Za lecenje upale mokracnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te kolicine ( mešavine) uzme se 4 kasike i popari sa ½ litre vruce vode i nakon 2-3 sata pije se 4 p**a dnevno po caša.

11/12/2013

Piskavica

Drugi nazivi: Grohotuša, grčko sjeme, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rožnjača
Latinski naziv: Trigonella foenum graecum
Piskavica
Opis biljke: piskavica je jednogodisnja biljka sa stupastim korenom sto uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. «uti ili zuckasto-beli cvetovi pojedinacni su i bez peteljki, a nalaze se u pazuscima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krecnjackog sastava.
Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ".
Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost.
zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Vec u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrcka medicina i Hipokratovi ucenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje cišcenje od sluzi. Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franackoj državi - dakle –gotovo celom zapadnoevropskim podrucjem. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jacanje stoke .Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jaca organizam nakon dugotrajnog bolovanja.

Staniste: piskavica potice iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krrnna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu

Lekoviti deo biljke: Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje ( iz mahune), koje je slicno lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije..

Lekovito delovanje: piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprecava upale, smeksava, upija i pospesuje zarascivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublazuju bolove gihta (uloga), neural-gije, isijasa i oteklina zlezda. Ti oblozi lece teske cireve na kozi, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i cireve na stegnu.
Pomesana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lecenju mnogih drugih bolesti.

Kasika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri p**a dnevno - prie jela sa pekmezom, marmeladom ili vocnim sokom – da se neutralise miris – te služi za jacanje oslabljenog i iznemoglog organizma
Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo ce pomoci ovaj caj od piskavice koji se pije dosta topao, 2-3 male kasikice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kasicica biljke kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kasicica meda.
Protiv boli u vratu i grudima, cira na želucu i crevima, visoke temperature, sluzi u plucima, proširenja pluca i teške astme : caj od 1 kasikice semena piskavice, pola velike kasike samlevenog semena komoraca i 1 velika kasika meda., sve se prelije sa cetvrt kipuce vode ( 2,5 dl), kuva se 2 minute, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kasika. To seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u liecenju rahitisa, škrofuloze, iznemoglosti, osteomyelitisa i slabe mlecnosti dojilja. Sveže samleveno seme ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili vocnim sokom da se izgubi miris, koji se inace gubi kroz kožu.
P rotiv šecerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobricice, lista borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Cetiri supene kasike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po caša caja pre jela.

11/12/2013

Plućnjak

Drugi nazivi: Džigeričnjak, lisac, lišac, medunica, medunika, kudrovac, plućnik, trava od guje, žigeričnjak.
Latinski naziv: Pulmonaria officinalis
Plućnjak
Opis biljke. Plućnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i obrasla oštrim dlakama. Prizemni listovi su sa drškom, jajastog su oblika i zašiljeni, po obodu celi. Gornji listovi su sedeći i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beličaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U početku cvetanja su ružičaste boje, a što su stariji boja prelazi u plavo-ljubičastu. Cveta vrlo rano u proleće (mart-april).

Stanište. Raste svuda po šumama, živicama, među grmljem, posebno u vlažnim i dubokim zemljištima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.

Hemijski sastav. Sadrži sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C.

Lekovito delovanje. Važi kao prva pomoć kod svih plućnih bolesti. Pomaže kod katara disajnih organa, kod kašlja sa ispljuvkom, upale pluća, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Leči promuklost, upalu grla, ubrzava izlučivanje mokraće, leči hemoroide.

Način upotrebe. Čaj: jedna kašika biljke na 300-400 ml ključale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim procediti i preko dana piti nekoliko p**a po jednu šoljicu. Ako se pretvori u prašak, dobar je za posipanje starih rana.

11/12/2013

Podbel

Drugi nazivi: Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišće, konjsko kopito.
Latinski naziv: Tussilago farfara
Podbel
Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima veći broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja.

Stanište. Na vlažnom zemljištu, ogolelim padinama, peščarama, u parlozima i na šutu.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena.

Hemijski sastav. Sadrži glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterično ulje,flavonoide, jabučnu, vinsku i askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente.

Lekovito delovanje. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pročišćava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih grčeva. Leči sveže i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene.

Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika cvetova (kasnije se cvetovi pomešaju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: sveži listovi se izgnječe u kašu i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kašika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se para udiše ispod pamučne tkanine ili peškira. Kupka za noge: punu pregršt listova podbela popariti odgovarajućom količinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Sveži sok: sveže oprane listove iscediti u sokovniku.

11/12/2013

Lavanda

Drugi nazivi: Despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik.
Latinski naziv: Lavandula angustifolia
Lavanda
Opis biljke. Raste kao nizak žbun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i četvorougaone. Listovi su linearno-šiljasti, sedeći (bez lisnih drški) i naspramno su raspoređeni. Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubičaste boje, zbog čega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i čitava biljka su izuzetno prijatno mirišljavi. Cveta u julu i avgustu.

Stanište. Raste na livadama, na suvim, toplim i krševitim padinama Mediterana. Inače se gaji kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore.

Hemijski sastav. Eterično ulje cvetova najviše sadrži linalilacetat i linalool.Osim toga sadrži i tanine, flavonoide, fitosterole i kumarine.

Lekovito delovanje. Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne iscrpljenosti, kod problema sa spavanjem, za povećanje lučenja žuči, za ublažavanje grčeva probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao diuretičko sredstvo. Upotrebljava se i kod probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterično ulje dovodi do poboljšanja prokrvljenja, blage nadraženosti i poboljčava regenerativne procese u dubljim slojevima kože.

Način upotrebe. Najčešće se koristi za pripremu čajeva, tinktura, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija. Čaj: kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno. Tinktura: 20g suvih cvetova natopiti u 100ml 70% etanola. Kupka: 50-100g suvih cvetova preliti sa jednom litrom vruće vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ocediti i dodati vodi u kadi.

11/12/2013

Hibiskus

Drugi nazivi: hibiskus.
Latinski naziv: Hibiscus
Hibiskus
Opis biljke: Hibiskus je listopadni ukrasni žbun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izbojci su u pocetku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska ruža. Listovi su sa peteljkom, naizmenicni, sa tri manje više naglašena režnja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na suncanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se cesto koristi za formiranje živih ograda.

Stanište: Cveta od jula do septembra. Razmnožava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u južnim delovima zemlje kao povrce.

Lekoviti deo biljke: Za jelo se beru nezreli plodovi velicine prsta.

Lekovito delovanje: Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan caj.

15/09/2013

GLOG - Crataegus laevigata
Biljke
Drugi nazivi: beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.
Latinski naziv: crataegus laevigata.
Eng - Hawthorn

Opis biljke: glog je vecinom srednje velicine. Na pogodnim staništima uspeva i kao cvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1 1/2 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kracim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto .

Stanište: glog se cesto nalazi na rubovima niskih belogoricnih i crnogoricnih šuma, a veoma cesto raste u šikarama te uz ograde i živice.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u prolece. Cvetovi i cvetni vršci sabiru se samo s grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri cemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se na toploj peci

Lekovito delovanje: drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jaca i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizuje povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srcanog mišica. Dobar je u lecenju oštecenog srcanog mišica u starosti, kod upale srcanog mišica, u lecenju zakrecenja krvnih žila i angine pectoris. Glog deluje na smirenje živcanog sistema.

15/09/2013

CIKORIJA - KONJOGRIZ- Cichorium intybus
Biljke
Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo cika, želtenica, žucanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, san toga, šurlin.
Latinski naziv: Cichorium intybus .
Eng - Chicory

Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde ".

Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. .

Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .

Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .

15/09/2013

BOSILJAK - Ocimum basilicum
Biljke
Drugi nazivi: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan.
Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,

Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.

Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..

30/08/2013

KOPRIVA - Urtica dioica
Biljke
Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, žara .
Latinski naziv: urtica dioica
Eng - Nettle.
Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.

Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,
bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .

Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.

Caj za zeludac i jetru
Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene
biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.
Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.

Caj za cir u zeludcu i crevima
Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.

Za prskanje voca

Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko p**a poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.

17/03/2013

KAKO OJACATI IMUNI SISTEM POMOCU CAJEVA Stres, nedovoljna ili nezdrava ishrana, kao i zagađenost vazduha mogu drastično da oslabe naš imunitet. Imuni sistem štiti naš organizam od svih vrsta oboljenja, te je potrebno da ga sačuvamo.

Trudite se da se hranite zdravije, izbegavajte stresne situacije, pojačajte fizičku aktivnost, a imunitet pojačajte ili zaštitite konzumiranjem čajeva.

Jedan od čajeva mešovitog sastava priprema se tako što ćete u posudu dodati po jednu kafenu kašičicu mente, hajdučke trave i zove, a zatim preliti ključalom vodom količine 2 dl. Sačekajte deset minuta, i posle proceđivanja popijte. Po želji, možete u čaj dodati 2 kašičice meda. Ovaj čaj će na pravi način pomoći Vašem imunom sistemu.

Jagorčevina takođe pomaže našem zdravlju. Sitno iseckajte 40 do 50 listova jagorčevine i stavite u lončić, pa preko toga nalijte litar ključale vode. Nakon pola sata ocedite pomoću cediljke. Količina će biti dovoljna za 5 šoljica u toku čitavg dana, a odlična je pomoć kod prehlade.

Kopriva je takođe dragocena biljka za naš organizam. Biće dovoljna jedna kafena kašičica koju ćete sipati u šerpu sa 2 litra vrele vode. Biće dovoljno da odstoji 5 minuta, nakon čega treba da ga ocedite i pijete više p**a na dan.

Tri supene kašike cveta lipe, zove i kamilice ujedinite u smesu i zalijte vrućom vodom količine pola litra. Zatim čaj treba da ostane u poklopljenoj posudi približno sat vremena. Tada sledi proceđivanje, jedna soljica na dan će biti dovoljna protiv gripa.

Suvi koren ženšena količine 2 grama prelijte sa 2 dl ključale vode. Biće dovoljno da odstoji 5 minuta. Prednost ove biljke je ta što tim istim delovima korena isti čaj možete ponovo da skuvate. Pomaže imunitetu i povećava energiju.

Savet plus: čajevi će na pravi način pospešivati izlučivanje nezdravih materija iz Vašeg organizma.

Address

Leskovac
Leskovec
16000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Biogreen posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share

Category