Књижара Мост је у априлу 2014. године напунила јубиларних 20 година. Сваки љубитељ добре књиге лако ће је пронаћи, иако је завучена у један од градских пасажа. Но, није довољно завући се у пасаж! Трагач истанчаног књижевног укуса мораће и да се спустити у подрум не би ли се уздигао. Подрумски простор ће књигољупцима пружити свежину лети, загрејаће их зими, али пре свега ће им открити изобиље насло
ва.
Многи Новосађани памте време када су се у Мосту могли изнајмити филмски класици, познатији као „зелени“ филмови. Други се, пак, сећају када се у подруму могло и окрепити пићем. И док су видео-касете и кафе долазиле и одлазиле, књиге су остајале, а са књигама и највернија публика. Читаоци су увек остајали уз Мост јер им је у сваком тренутку нудио најмање 12.000 наслова међу којима се могу наћи и половни класици, и антикварне енциклопедије, и стручна литература, али пре свега лепа књижевност. Наравно, неизоставне у Мосту су и књиге о Новом Саду које заузимају посебно место. Сваки љубитељ историје, филозофије, социологије и филмске уметности зна да у Мосту сигурно има нешто за њега. Ипак, како књижара никада није била позната по „брзим књигама“, многе можда није изненадила вест о „рушењу“ Моста 2013. године. Дирљива реклама која је требало да помогне да се Мост достојантвено „сруши“, помогла је да се уздигне. Захваљујући разумевању градских челника, али и верној публици која је искористила велику распродају због затварања, Мост је остао да стоји.
Многи још памте и како су се, док су нам мостове рушили, у Мосту окупљали да окрепе дух. Мост је дуго био тајанствена тачка Новог Сада. Ту се скупљао свет виђенији и мање виђен, писци, песници, новинари, пријатељи Моста... Данас се враћамо старим дружењима и новим познанствима уз изложбе и промоције које поново постају свакодневица подрумског живота.
Читалачка публика која навраћа у Мост је разнолика, али све краси заједничка особина – увек се враћају књижари која, можда због простора, а можда због нечег другог, заиста плени посебном енергијом.
Уосталом, није Андрић случајно написао:
„Од свeга што човeк у животном нагону подижe и гради, ништа нијe у мојим очима бољe и врeднијe од мостова. Они су важнији од кућа, свeтији, општији од храмова. Свачији и прeма сваком јeднаки, корисни, подигнути увeк смислeно, на мeсту на комe сe укрштава највeћи број људских потрeба, истрајнији су од других грађeвина и нe служe ничeм што јe тајно и зло.“
Надамо се да је и наш Мост истрајан и свакоме користан.
