Geografija

Geografija stranica je napravljena za geografiju

Географија или земљопис је комплексна наука која проучава природне и друштвене појаве и процесе у геопростору, те везе и односе између њих. Назив географија је грчког порекла и долази од gea-Земља и grafein-писати, описивати. Иако географија није једина наука о Земљи, она је практично једина мосна наука између природних и друштвених наука с тим што се, као на предмет проучавања, фокусира на геогра

фски омотач, условно речено Земљину површину као најсложенији и најуниверзалнији систем наше планете.

Задатак географије као науке је да у сваком тренутку пружи комплексну и свеобухватну информацију о стању географских појава и процеса, те о узрочно-последичним везама и односима као и законима и закономерностима што произилазе из њих. Једноставније речено, географско знање нам је потребно да бисмо разумели савремену ситуацију на планети, те да бисмо на основу тога усмерили развој у будућности, што се остварује кроз просторно планирање у складу са принципима одрживог развоја.

*Suma Aokigahara* U podnozju svete planine Fudzi,nalazi se suma Aokigahara koja drzi svetski rekord kao najpopularnije ...
12/10/2016

*Suma Aokigahara*

U podnozju svete planine Fudzi,nalazi se suma Aokigahara koja drzi svetski rekord kao najpopularnije mesto samoubistvo.U ovoj sumi godisnje desetine,nekada cak i vise stotina ljudi sebi okonca zivot.
Na ovom mestu svake godine obavljaju se pretrage kako bi se mesto ocistilo.Svoju popularnost je stekla 1960-tih godina, nakon sto je japanski pisac Seichō Matsumoto u romanu Nami no Tou samoubojstvo dvoje ljubavnika smjestio bas u tu sumu.
Sumu je i ranije pratila mračna reputacija, sto zbog cestih samoubojstava, sto zbog toga sto se ovdje do 19. veka prakticirao *ubasute*, obicaj da se onemocale, starije članove porodice ostavlja da umru na zabacenim mestima.
U Aokigahari nema vetra jer mu visoka gustina drveca onemogucava da “prodre” u nju, i u njoj skoro da uopste nema zivotinja zbog cega je suma izuzetno i jezivo tiha. Mogu se cuti samo cvrkuti ptica, a i to je veoma retka pojava.
„Život je dragocen“ i „Razmislite još jednom“- poruke koje su postavile vlasti,na japanskom i engleskom jeziku,pozivajuci ljude da se predomisle,ali one nisu imale previse efekata.
Po granama i medju stablima puno je potresnih ‘suvenira smrti‘:odece, osobnih predmeta, necijih uspomena.
Najveci broj ljudi koji su uspeli u nameri da u toj sumi sebi oduzmu zivot, to su ucinili uzimanjem fatalne kolicine lekova i vesanjem, a sudeci po porukama koje su ostavili za sobom, najcesci motivi su osecaj usamljenosti i odbacenosti, ali i prezaduzenost.
Poslednjih godina najteze su bile 2003. i 2004. kada je iz sume izvučceno 105, odnosno 108 bezivotnih tela. Podaci iz 2010. godine pokazuju osetni pad, tada su zabeleyena samo 54 samoubistva, ali i 247 pokusaja.
Inace, samoubistva su u Japanu velik problem. Ova zemlja koju poistovecujemo sa tehnoloskim napretkom, radom, tradicijom i postovanjem, vec je nekoliko desetina godina na vrhu svetskih lestvica po broju samoubojstava.

Drzava koja ima oko 130 miliona stanovnika, godisnje zbog samoubistava izgubi oko 30.000 dusa. Samoubistvo je izlaz na koji se u japanskoj kulturi ne gleda sa neodobravanjem, ono se ponekad smatra i casnim cinom.

* Ostrvo lutaka u Meksiku * Za jedno od najstrašnijih mesta na svetu,smatra se i Ostvro lutaka koje se nalazi na kanalu...
03/10/2016

* Ostrvo lutaka u Meksiku *

Za jedno od najstrašnijih mesta na svetu,smatra se i Ostvro lutaka koje se nalazi na kanalu La Hočimilko u Meksiku.

Legenda kaže da Ostrvo lutaka u Meksiku (La Isla de las Muñecas), koje se nalazi u blizini pomenutog kanala, oslikava snagu i opstanak meksičke kulture. Ono se nalazi na jezeru Teshuilo i svojom jedinstvenošću svakog posetioca ostavlja bez daha. Za njega su čuli mnogi i pridobilo je poštovanje većine posetilaca.
Prema legendi, tri devojčice su se igrale na malom ostrvu na jezeru Teshuilo, koje je smešteno između jezera Xochimilco i Mexico City-ja, kada je jedna od njih iznenada upala u vodu i udavila se. Naravno, mesto je među meštanima vrlo brzo postalo poznato kao ukleto.

Samotnjak, po imenu Don Julian Santana Barrera, odabrao je da živi na ovom mestu, i rekao da će ga, u čast detetovog duha, naseliti lutkama. Stoga je Santana svaku staru, odbačenu lutku na koju je naišao, doneo na ostrvo kao dar preminuloj devojčici. Lutke vezane za drveće, uz poseban oltar koji je gospodin Santana konstruisao za utopljeno dete, uticali su na to da ostrvo vrlo brzo postane poznato među lokalnim stanovništvom.

Pored velikog broja obešenih lutaka, Julian je imao baštu sa izuzetno kvalitetnim voćem. Meštani su počeli da donose stare lutke u zamenu za sveže voće. Trgovina je toliko uvećala njihov broj da ostrvo sada ima neverovatnu zbirku od nekoliko hiljada lutaka u različitim fazama raspadanja, zbog čega izgleda kao scenografija nekog horor filma.

Iako u početku priča deluje jezivo i morbidno, iz ove legende ipak proizilazi neki neverovatan i plemenit osećaj. Ostrvo je postalo oltar koji ljudi i dan danas posećuju i donose nove lutke kako bi ga ukrasili. Santanino poštovanje detetovog duha postalo je način na koji su joj i svi drugi odavali počast.

Kao i poznati Dan mrtvih (Dia de los Mu***os) i ostrvo La Isla de las Muñecas nagoni ljude da posmatraju smrt i nasleđe u drugačijem svetlu. Definicija morbidnog i čudnog se razlikuje od kulture do kulture i lutke sa ovog ostrva n**e drugačiji pogled na starenje i smrt. Iako se čini čudno, pa čak i apsurdno, u jednom trenutku lokalno stanovništvo je počelo da veruje da su lutke činile devojčicu srećnom. Ko zna, možda i danas ona nalazi uživanje u svakoj novoj lutki koju ljudi donesu na mesto njenog odmora.

Iako je gospodin Don Julian Santana Barrera umro 2001. godine, sve lutke su ostale na svom mestu, a ostrvo je postalo toliko popularno da posetioci sa svih strana rado plaćaju turu po Ostrvu lutaka koja traje čitava četiri sata!

Maču Pikču (šp. Machu Picchu) je sveti grad Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda, na istočnim padinama pla...
17/04/2016

Maču Pikču (šp. Machu Picchu) je sveti grad Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda, na istočnim padinama planinskog lanca Urubamba, na visini od 2.350 metara nadmorske visine. Maču Pikču je verovatno izgrađen oko 1300. godine, ali je ostao sakriven sve do 1911. godine kad ga je otkrio Amerikanac Hajram Bingam.

Maču Pikču svedoči o vremenu veličanstvenog carstva Inka. Nakon osvajanja teritorija, moćna vojska Inka sagradila je kanale za navodnjavanje i sustave popločenih cesta, a građevinari su sagradili tvrđave, hramove i monumentalne kamene zgrade.

Danas arheolozi tvrde da Maču Pikču nije bio grad u klasičnom smislu jer nisu pronađeni ostaci birokratske uprave, trgovine ili vojnih utrvrđenja. Najverovatnije je građen kao carski posed i religijsko utočište ili kao tajni ceremonijalni grad.

Ostaci Maču Pikčua odaju carski stil Inka kakav se može naći i na drugim mestima nekad najveće države američkog kontinenta pre dolaska Evropljana. No neobičan je po okolini: smešten je usred bujne vegetacije koju navodnjava reka. Grad ima oko dve stotine građevina smeštenih po terasama i raspoređenih oko velikog središnjeg trga. Grad je podeljen na uske i izdužene četvrti koje maksimalno iskorišćavaju prostor. Postoje i terase izvan naseljenog dela koje imaju kanale za navodnjavanje. Na visini u središtu grada nalazi se granitni monolit, koji je možda bio žrtvenik, karakterističan za Inke, a možda i opservatorija. Zidine Maču Pikčua izgrađene su od orijaških blokova kamena. Podatak je još fascinantniji jer se zna da Inke nisu poznavale točak ni gvozdeno oruđe, a analizom je utvrđeno da su blokovi savršeno izrezani u kamenolomima i da su se završni radovi obavljali na samom gradilištu.

Grad koji je 400 godina bio zaboravljen u andskoj prašumi, čini se da je bio napušten još i pre nego što su carstvo Inka pokorili Španci. Prema jednoj teoriji, stanovnike je pokosio sifilis koji je stigao iz Evrope, a ostalo je učinio građanski rat.

Dana 7. jula 2007. godine proglašen je za jedno od novih sedam svetskih čuda.

Ajfelov toranj (franc. La Tour Eiffel) je toranj sagrađen na Champ de Mars (Marsova polja) pokraj reke Seine u Parizu. T...
01/02/2016

Ajfelov toranj (franc. La Tour Eiffel) je toranj sagrađen na Champ de Mars (Marsova polja) pokraj reke Seine u Parizu. To je najviša građevina u Parizu i jedan od najprepoznatljivijih svetskih simbola. Nazvan po svom dizajneru, inžinjeru Alexandreu Gustavu Eiffelu, vrhunska je turistička atrakcija.

Predstavljen je javnosti 31. ožujka 1889., a otvoren za posjetitelje 6. svibnja 1889.
Gustave Eiffel je upotrebio nov način temeljenja, te je na kesonima (pneumatički način temeljenja) podigao, u obliku vitke piramide, četiri rešetkasta nosača do visine od 300 m, gde ih je platformom spojio s kupolom. Sadrži 3 dijela. Vrh prvog dela se nalazi na visini od 57, drugi je na 115, a treći na 274 metra. Pri najvećem vetru vrh tornja oscilira samo 12 cm, ali zato visina varira čak do 8 cm, pri najvećim temperaturama.
Toranj je visok 300 m, što je otprilike 75 katova. Uključujući antenu visine 20.75 m, građevina je visoka 320.75 m, što je otprilike 81 kat. U vreme njegove gradnje povodom Svjetske izložbe 1889., toranj je zamenio Washingtonski spomenik, koji je do 1932. bio najviša građevina na svijetu. Eiffelov toranj je najviša građevina u Parizu. Druga po visini građevina u Parizu je Tour Montparnasse (Toranj Montparnasse), sa 210 m.
Metalna konstrukcija Eiffelovog tornja teži 7 300 tona, a ukupna težina je 10 100 tona. Broj stepenica do vrha je varirao kroz povest, kroz različite restauracije: u vrijeme izgradnje 1889., bilo je 1710 stepenica do vrha na 300.65 m; nakon restauracije 1980-ih, bilo je 1920 stepenica; i danas ima 1665 stepenica (javnosti nije dostupan vrh stubištem; do vrha se stiže liftom s druge platforme).
Osnovu tornja uključuje i 50 tona antikorozivne troslojne boje kojom se premazuje svakih sedam godina. Boja se periodično mijenja. Na prvom katu su interaktivne konzole na kojima se može vidjeti koja boja će se upotrijebiti u budućim premazima.
Početak gradnje[uredi - уреди]
Tour Eiffel - 20150801 15h30 (10621).jpg
Konstrukcija je sagrađena između 1887. i 1889. kao ulazni svod za Svjetsku izložbu, koja je obilježavala stoljeće Francuske revolucije. To su bile godine industrijske revolucije, godine progresa i znanstvenih osvajanja. Lociran je na geografskim koordinatama 48°51′29″N, 2°17′40″E. Toranj je predstavljen javnosti 31. ožujka 1889., a otvoren za posjetitelje 6. svibnja 1889. Tristo radnika je spojilo 18,038 komada željeza, koristeći tri i pol milijuna zakovica, po dizajnu konstrukcijskog dizajnera Mauricea Koechlina.
Rizik od nesreće je bio velik, za razliku od modernih nebodera toranj je otvorena konstrukcija bez ikakvih međukatova osim dvije platforme. Unatoč tome Eiffel se dobro pobrinuo za sigurnost svojih radnika, te je tako samo jedan čovjek poginuo prilikom postavljanja liftova.
Toranj je naišao na otpor javnosti kad je sagrađen, osporavajući estetsku formu (Novelist Guy de Maupassant jeo je redovito u restoranu na tornju, jer je to jedino mjesto u Parizu odakle ga sigurno ne vidi). Danas, je naširoko smatran kao jedan od najupečatljvijih umjetničkih instalacija na svijetu.
Jedan od najvećih Holywoodskih filmskih klišeja je da pogled s pariškog prozora uvijek uključuje Eiffelov toranj. U stvarnosti, restrikcije rezidencijalnih zona ograničile su visinu većine zgrada na nekoliko katova, samo nekoliko viših zgrada imaju nesmetani pogleda prema tornju.
U stvarnosti, Eiffel je imao dozvolu da toranj može stajati 20 godina (nakon toga je vlasništvo trebalo prijeći na Grad Pariz, koji je planu imao rušenje tornja; pravila dizajnerskog natječaja su zahtjevala je da se toranj može s lakoćom srušiti), ali kasnije se pokazao vrlo iskoristiv u komunikacijske svrhe, te je tako dopušteno da ostane i nakon isteka dozvole. Iskoristio se za hvatanje ozloglašene Mata Hari, te je nakon toga njegovo rušenje postalo nepojmljivo Francuzima.

*Bermudski trougao (također Bermudski trokut, Đavolji trokut) je naziv za morski trougao između Bermuda, Floride i otoči...
13/07/2015

*Bermudski trougao (također Bermudski trokut, Đavolji trokut) je naziv za morski trougao između Bermuda, Floride i otočića Portorika u Atlantskom okeanu. Bermudski trougao ima površinu oko 1.140 kvadratnih kilometara.
Zapisi o nestajanju brodova se vode još od 15. vijeka. Navodno je i sam Kristofor Kolumbo na svojoj plovidbi prema Novom svijetu opazio čudna svjetla iznad tog područja. Prema jednoj nepotvrđenoj statistici, u tom dijelu okeana do sada je nestalo 8.157 ljudi.
*Teorije
Prva teorija tvrdi da u Bermudskom trouglu nema nikakvih paranormalnih pojava koje izazivaju nestanke brodova.
Druga teorija govori o fizičkim silama nepoznatim nauci, koje periodično stvaraju rupu na nebu[citat potreban], koja uvlači sve što joj se nađe na putu.
Treća teorija tiče se prirode vode u Sargaskom moru. Misli se da je za ove nestanke odgovorna neka nepoznata komponenta morske vode.[citat potreban]
Četvrta teorija tvrdi da se u Bermudskom trouglu povremeno stvara vremenska rupa, kojom avioni ili brodovi putuju u prošlost ili budućnost.
Peta teorija govori o prirodnom isparavanju plinova iz podvodnih stijena koji stvaraju mjehure na površini koji mogu da prevrnu brod.
*Događaji
Jedan od prvih nestanaka u novom dobu je zabilježen 1918. godine kada je u martu nestao USS Cyclop, jedan od najvećih brodova tog doba.
Jedan od najvećih misterioznih nestanaka se dogodio decembra 1945. godine kada je let broj 19, 5 tada najsavremenijih vojnih aviona TBM Avenger sa 24 člana posade, nestalo na tom području. Nestao je i jedan od aviona koji su bili krenuli u potragu za njima.
1948. nestaje DC-3 sa 27 članova posade, a 1951. C-124 Globemaster sa 53 putnika. Jedan drugi nestanak, po zvaničnim podacima desio se 1961. godine kada je nestao tanker Marine Sulfur Queen sa 39 osoba.
U proteklih 60 godina, na tom području su također nestali sljedeći avioni: britanski transporter York 1952, mornarički Super Constellation 1954, civilni teretni zrakoplov 1966, dva Stratotankera 1963. U tim nestancima živote je vjerovatno izgubilo više od 200 ljudi.

Рио де Жанеиро (порт. Rio de Janeiro - Јануарска река на португалском) је име града у истоименој држави у југоисточном Б...
12/07/2015

Рио де Жанеиро (порт. Rio de Janeiro - Јануарска река на португалском) је име града у истоименој држави у југоисточном Бразилу. Рио де Жанеиро је бивши главни град Бразила (од 1763. до 1960.) и Португалског царства (од 1808. до 1821.).

Спектакуларно природно окружење, карневал, самба и плаже као што су Копакабана, Ипанема и Леблон су оно по чему се препознаје Рио. Најпознатија атракција и заштитни знак града је статуа Исуса, позната као статуа Христа Спаса (Cristo Redentor) на брду Корковаду. Ту су и брдо Шећерна Глава са жичаром која иде до његовог врха, затим Самбодром - место где се одржава главна карневалска парада, као и стадион Маракана, један од највећих у свету. Рио такође посједује и двије највеће шуме у урбаном подручју, Педра Бранка (Floresta de Pedra Branca) и Тижука (Floresta da Tijuca).

Процена броја становника у граду за 2005. годину је 6.094.183[1], а у ширем кругу града је процијењено да живи између 11 и 12 милиона становника. Ипак, Рио није највећи град у Бразилу, али је одмах иза Сао Паула. Људе из Рио де Жанеира зову Кариоке, а неслужбена химна града је „Чудесан град“ (Cidade Maravilhosa).

15/06/2015

САД

Сједињене Америчке Државе (скраћено САД, енг. United States of America (USA); понекад кратко Сједињене Државе, енг. United States (US)) су федерална уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Држава се углавном простире у централном делу Северне Америке[4], где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом Вашингтоном. Овај континентални део се на северу граничи са Канадом, а на југу с Мексиком. Држава Аљаска налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу, преко Беринговог мореуза, док се држава Хаваји налази у Тихом океану. Сједињеним Државама такође припада неколико острвских територија раштрканих широм Кариба и Пацифика.

Са 9,83 милиона km² и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Нацију је основало 13 бивших колонија Велике Британије које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама“ 4. јула 1776. године усвојиле су Декларацију независности. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у Америчком рату за независност, што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. Повеља о правима, састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године.

У деветнаестом веку, САД су присвојиле територије које су припадале Француској, Шпанији, Великој Британији, Мексику и Руској Империји, а извршиле анексију Тексашке републике и Републике Хаваји. Спорови између аграрног југа и индустријског севера поводом права држава и експанзије ропства, довели су до Америчког грађанског рата током шездесетих година 19. века. Победом Севера спречена је трајна подела земље, а потом и укинуто ропство. Шпанско-амерички рат и Први светски рат потврдили су положај Америке као војне силе. 1945. године Сједињене Државе су изашле из Другог светског рата као прва земља са нуклеарним оружјем, стални члан Савета безбедности Уједињених нација, и оснивач НАТО пакта. Завршетком Хладног рата и распадом Совјетског Савеза, САД су остале једина суперсила, која доминира у економији, политици, култури и војној сили, a само за одбрану троши преко 50% светских улагања у област.

28/10/2014

Сингапур је један од најчистијих градова на свету.
Сингапур, званично Република Сингапур (енгл. Republic of Singapore; манд. 新加坡; там. சிங்கப்பூர் குடியரசு), је острвска град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва (на врху полуострва Малаке). Налази се на 137 km северно од екватора, јужно од Малежанске државе Џохор и северно од Индонезије. Са својих 710 km², то је једна од неколико преосталих градова-држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији, такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар“, Сингапуре значи лављи град.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било Малајско рибарско село на ушћу сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале, река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од нај важнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао „Највећим поразом Британије“. Сингапур се вратио под Британску управу 1945. године. 1963. ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније влада на челу са Ли Куан Јуом прогласила је независност, одвојио се од федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.
Етимологија
Име „Сингапура“ потиче од Санскритског „синга“ ("лав") и „пура“ ("град"). Према Малајским Аналима, ово име је острву дао Суматрански принц из 14. века Санг Нила Утама, који је, након што се искрцао на острво због олује, приметио чудну звер на обали. Његов главни помоћник је погрешно идентификовао као „синга“ или лав. Међутим, најновија истраживања Сингапура показују да лавови никада нису живели тамо (чак ни азијски лав), а звер коју је видео Санг Нила Утама је вероватно био тигар, највероватније Малајски тигар.
Територију државе Сингапур чине 63 острва, укључујући и главно острво Сингапур. Постоје две направљене конекције са Јохором у Малезији — насип Јохор-Сингапур на северу, и мост Малезија-Сингапур на западу. Острва Јуронг, Пулау Теконг, Пулау Убин и Сентоса су највећа од многих мањих острва. Највиша природна тачка у Сингапуру је Букит Тима брдо са својих 166 метара.

Јужни део Сингапура, у околини ушћа Сингапурске реке и дела који је данас пословни центар града, је некада био једина насељена урбана средина, док је остатак острва био или неразвијена тропска кишна шума или је коришћен за пољопривреду. Од 1960-их година, влада је изградила нова насељена места у приградским областима, што је произвело потпуно изграђени урбани пејзаж. Руководство за Урбани Развој је основано 1. априла 1974. године, које је одговорно за урбано планирање.

Сингапур има више пројеката рекултивације коришћењем земље из сопствених брда, са дна мора, и из суседних држава, као и насипањем отпада. Као резултат, површина Сингапура се повећала са 581,5 km² 1960-их на 704 km² данас, а могла би се повећати за још 100 km² до 2030. године. Овај пројекат је у неким случајевима резултовао спајањем мањих острва путем рекултивације да би се формирала већа, функционалнија острва, као што је случај са Јуронг острвом.

Према систему Копенове класификације климе, Сингапур има тропску климу без разлике у сезонама. Његову климу карактерише истоветна температура и притисак, висока влажност ваздуха, и обилне кише. Температура се креће од 22 °C до 34 °C. у просеку релативна влажност је око 90 процената изјутра и 60 процената после подне. Током дужих пљускова, релативна влажност често достиже и 100 процената.Највиша и најнижа забележена температура су 18.5 °C и 37.8 °C. Највећа забележена брзина ветра била је 150 км/ч 26. маја 2007. године. Јун и Јул су најтоплији месеци, док новембар и децембар чине влажнију монсунску сезону. Од августа до октобра често је измаглица, понекад и довољно велика да изазове здравствено упозорење јавности, која настаје због шумских пожара у суседној Индонезији. Сингапур не примењује летње рачунање времена. Дужина дана је готово идентична током целе године због тога што се налази близу екватора (137 km северно од екватора).

Око 23 процената Сингапурске површине сачињавају шуме и природни резервати. Урбанизација је елиминисала многе области под кишним шумама, при чему је једина преостала кишна шума Букит Тима природни резерват. Разноврсни паркови, као што је Сингапурска Ботаничка Башта, вештачки се одржавају.

Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) је село у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском ре...
28/10/2014

Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) је село у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском рејону. Најхладније је настањено место на нашој планети (најнижа измерена температура -67,7 °C) и налази се на левој обали реке Индигирке[2]. Овде живи око 500 становника, који се претежно баве сточарством и риболовом[3]. Од главног града Јакутије, Јакутска, Ојмјакон је удаљен око 1.100 километара према истоку. Најближи регионални пут је Колимски аутопут удаљен око 32 километра северозападно. Најближа суседна насеља су Хара-Тумул и Берег-Јурдја.
Најхладније место на свету

Кина, или званично Народна Република Кина (кинески: 中华人民共和国, пинјин. Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó), позната и као континент...
27/10/2014

Кина, или званично Народна Република Кина (кинески: 中华人民共和国, пинјин. Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó), позната и као континентална Кина, држава је у источној Азији . НР Кина има обалу од 14.500 km и граничи се са (смер казаљке сата, од истока ка северу) Вијетнамом, Лаосом, Мјанмаром, Индијом, Бутаном, Непалом, Пакистаном, Авганистаном, Таџикистаном, Киргизијом, Казахстаном, Русијом, Монголијом и Северном Корејом. Главни град је Пекинг.

Кина је четврта по величини земља у свету са површином преко 9,6 милиона km², као и најмногољуднија земља света са преко 1,35 милијарде становника, што је око 20% од укупног броја становника на свету. НР Кина је једнопартијска држава са владајућом Комунистичком партијом Кине и главним градом Пекингом. Административно је подељена на 22 провинције, пет аутономних региона, четри општина са директном контролом (Пекинг, Тјенцин, Шангај и Чунгкинг) и два региона са специјалним статусом (Хонгконг и Макао).[5] Кина тврди да је Тајван 23 провинција Кине.

Историја Кине је историја једне од најстаријих цивилизација која је била базирана на Хуангхе реци у севернокинеској низији.[6] Током више од једног миленијума, Кинески политички систем је био заснован на наследним монархијама, познати као династије, које почињу од полумитолошке Сја династије око 2000. п. н. е.. Од 221. п. н. е., када је династија Ћин прва покорила више државица и оформила Кинеско царство, држава се ширила, распадала и реформисала више пута. Династина Ћинг је склоњена са власти 1911. године када је проглашена република која је разбијена 1949. Након пораза Јапана у Другом светском рату, Комунистичка партија поразила је националисте на континенталној Кини и прогласила Народну републику Кину у Пекингу 1. октобра 1949, док су се националисти повукли на Тајван.

Од почетка спровођења економских реформи 1978, Кина је постала економија са највећим растом у свету.[7] До 2013. године постала је друга економија по величини по номиналном БДП,[8] а такође и највећи извозник роба и услуга.[9] Кина је призната нуклерна сила и има војску са највећом активном војском и са другим по величини војним буџетом. Кина је члан Уједињених нација од 1971, када је заменила Тајван као стални члан у Савету безбедности Организације уједињених нација. Кина је члан већег броја формалних и неформалних мултилатералних организација, укључујући Светску Трговинску Организацију, АПЕЦ, БРИКС, Шангајске организације за сарадњу, BCIM и Г-20. Према великом броју научника и академика,[10] војних аналитичара,] и економских аналитичара. Кина се сматра за потенцијалну суперсилу.

24/10/2014

Индонезија (ид. Indonesia), или званично Република Индонезија (ид. Republik Indonesia) је пространа држава у југоисточној Азији чији је главни главни град Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део).

По броју становника (251.160.124, процена из 2013), Индонезија је четврта највећа држава на свету. Чланица је: УН, Асоцијације нација Југоисточне Азије.
Геологија
Положај Индонезије на спојевима пацифичке, евроазијске и аустралијске тектонске плоче, узрок је постојања великог броја вулкана и честих земљотреса. Индонезија има најмање 150 активних вулкана, од којих су Кракатау и Тамбора чувени по својим ерупцијама из 19. века. Скорашње природне катастрофе које су задесиле овај архипелаг су цунами из 2004. који је усмртио 167.736 људи на северној Суматри, и земљотрес у Џогџакарти 2006. Вулкански пепео је веома плодан, тако да доприноси густој насељености острва Јаве и Балија.

Највиши врх Индонезије је Пунчак Џаја на Новој Гвинеји (4.884 метара).Положај Индонезије
Главни град Џакарта
6°08′S 106°45′E
Службени језик индонежански
Облик државе Република
— Председник Џоко Видодо
— Заменик Јусуф Кала
Независност
— Проглас 17. август 1945.
— Призната 27. децембар 1949.
Површина
— укупно 1.904.569 km² (15)
— вода (%) 4,85
Становништво
— 2013. ▲ 247.424.598 [1] (4)
— густина 116/km² (61)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
— укупно $977.4 милијарди (82.)
— по глави становника $4.458 (110.)
Валута Рупија (IDR)
Временска зона UTC +7 до +9
Интернет домен .id

24/10/2014

Централна Азија или Средња Азија (на руском: Средняя Азия или Центральная Азия; на арапском, ﺔﻄﻮﺳﻠﺍ ﺎﺴﻴﺁ, Asya aw-Wsta) је огромна континентална област у Азији.

Постоје различите дефиниције њених граница, али ниједна није генерално прихваћена. Централна Азија поседује важне упечатљиве особине. Пре свега, Средња Азија је историјски била повезана са номадским народима и Свиленим путем, што ју је чинило раскрсницом путева и размене добара и идеја измђу Европе, Блиског истока, јужне Азије и источне Азије (Далеког истока. Ова област се понекад зове и „унутрашња Азија“ и као таква део је ширег евроазијског континента. Државе централне Азије су бивше чланице Совјетског Савеза: Узбекистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан.
Дефиниције

Идеју централне Азије као засебне регије света представио је географ Александар фон Хумболт 1843. године. Границе средње Азије су предмет бројних дефиниција. Многе књиге још увек називају ово подручје Туркестан, име које се користило пре Стаљинове власти.

Најограниченија дефиниција је била службена дефиниција Совјетског Савеза који је дефинисао „средњу Азију“ као подручје које обухвата само Узбекистан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, али не и Казахстан. Ова се дефиниција често користила изван Совјетског Савеза у том периоду. Руски језик ипак има два различита термина: Средња Азија (ужа дефиниција која укључује само традиционално несловенске, „централноазијске“ земље које су инкорпориране унутар граница историјске Русије) и Центранла Азија (шира дефиниција која укључује „централноазијске“ земље које никада нису биле део историјске Русије). У Руској Федерацији је данас Казахстан укључен у нову дефиницију „средње Азије“.

Убрзо након независности, вође пет бивших совјетских република сусрели су се у Ташкенту и објавили да би дефиниција средње Азије требало да укључује Казахстан.

Унескова општа историја средње Азије написана управо пре распада Совјетског Савеза дефинише регију на основу климе и користи далеко веће границе. Према Унеску средња Азија обухвата Монголију, западну Кину (укључујући Тибет), североисточни Иран, Авганистан и западни Пакистан, средњоисточну Русију јужно од тајге, бивше средњоазијске совјетске републике, али чак и Пенџаб, северну Индију и Пакистан.

Алтернативна метода дефинисања региона се заснива на етницитету, а посебно обухвата подручја настањена источним турским, источним иранским и монголским народима. Та подручја укључују Ксињианг, турско / муслиманске регије јужног Сибира, пет република, афгански Туркестан и Тибетанце. Наведени народи се сматрају „урођеним“ народима непрегледне регије. Колонизација и насељивање Кинеза, Иранаца и Руса уследило је тек касније.

Address

Milos Obilicbb
Gadzin Han
18424

Telephone

+381612039745

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Geografija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Geografija:

Shortcuts

Share

Category