05/08/2026
"Проговарање катарке", нова збирка песама Јованке Николић!
---------------------------
ВРАПЧАРКЕ ВРАНЕ
ОМАШИТЕ РАНЕ
Гавран-браћо црнкљунаши,
аши - маши па промаши,
промашите главу луду-
она језгро ора није
и све у њој равно чуду-
испред точка крвопије!
Гачци-друзи белкљунаши,
аши - маши па промаши,
промашите образ - векну,
она бујно зрно дисну,
румен-крузи гласно рекну
за ким срце тихо писну!
-----------------------------
ВАСИЛИЈИН ЈЕК
Јаворе,
Горо,
Јелене,
Жељо,
Белоглава ретка зверко,
куд попи с извора
подно рогова твојих,
те усне ми румен више не облива,
срце зебе и ињем се
хекла накрупно.
Куд попи
што за рику твоју не беше,
за јаворски зов твој
те се рогови твоји бацају у стрмине,
а шумске јагоде дрхте
ненабодене,
још им јека, Јаворе, одзвања,
боре,
на стени усамљени!
О,
а да не попи
с извора што сунце не грешка
и рогови се у меандре не заплетоше,
с врха мојих загледаних очију отпаше,
загледаних у студ грудву
што се подно јагодица
дрхтавих дрхтаво заледи.
Јаворе,
Горо,
Јелене,
Жељо,
а ситне смо,
а ситне смо табане,
табанца могли до Сјенице, Кушића,
до медвеђих путића искликтати,
па о покладама белим
да развуку хармониче,
закривени шашом и шапом
каквих скривених брлога,
испод којих се тек очи назиру
лепе ко љубав,
ко тајна мрка и белоглава
залуд чувана.
Развуку хармониче
и даире тресну о бут малешни
и скупе опрост од светине из сваке куће
коју с мојих дрхтавих јагода
може опазити твоја шута глава,......
800дин + трошкови слања. Поручивање у инбок или код ауторке.