27/11/2017
ODA LJUBAVI
Ako vas donje Babine reči podsete na čuvenu himnu ljubavi iz "Prve poslanice svetog apostola Pavla" u Novom zavetu, nije slučajno (... Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.... A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.)
Svaki Avatar dotiče najdublje slojeve u nama i nastavlja tamo gde su stale prethodne avatarske epohe u svedočenju o najačoj sili u Kosmosu - Ljubavi.
Evo Babinih reči:
“Šta je Ljubav? Davati i nikad tražiti. Šta vodi do te milosti? Milost se ne može jeftino kupiti. Dostiže se spremnošću da se uvek služi i odbijanjem da budete vi služeni.
Postoje mnoge tačke koje vode do te milosti:
Želja da drugima bude dobro po cenu vlastitig sopstva;
Nikada ogovaranje;
Vrhunska tolerancija;
Pokušaj da ne brinete (što je skoro nemoguće, ali pokušajte svejedno);
Mislite više na dobre strane u drugima i manje na njihove loše strane.
Kada je Hrist rekao: “Volite svog suseda”, nije mislio da se zaljubite u vašeg suseda. Ako učinite jedno od gornjeg savršeno, ostatak mora da sledi. Tada se milost spušta. Imajte Ljubavi; a kada imate Ljubav, jedinstvo sa Voljenim je sigurna. Kada volite, vi dajete. Kada se zaljubite, vi želite. Volite me na bilo koji način koji želite, ali me volite. To je sve isto.
Volite me. Ja sam čist, izvor čistote, tako da gutam sve slabosti u mojoj vatri Ljubavi.
Dajte mi sve vaše grehe, slabosti, vrline – ali dajte. Ne bih imao ništa protiv čak i da se neko zaljubi u mene; mogu da pročistim to. Ali kada se zaljubite u nekog drugog ne možete nazvati to ljubav.
Ljubav je čista kao Bog. Ona daje i nikada ne traži; to je potrebno Milosti.
Jogiji u Himalajima, sa njihovim velikim obrvama i bradama meditiraju godinama, sedeći u samadiju, oni nemaju tu ljubav. Ona je tako dragocena. Majka umire za svoje dete – vrhunska žrtva – to i dalje nije ljubav. Heroji umiru za svoju domovinu, ali to nije ljubav.
Ljubav možete jedino znati kada je imate. Ne možete je razumeti teorijski, morate je iskusiti.
Madžnun je voleo Lejlu. To je bila čista ljubav, ne fizička, ne intelektualna, nego duhovna. Video je Lejlu svuda i u svemu. Nikada nije mislio na hranu, piće, san, a da nije mislio na nju. Sve vreme je želeo njenu sreću. Rado bi je video da se udaje za drugoga ako bi znao da će je to učiniti srećnom.
Na kraju, to ga je dovelo do Mene (Bogoostvarenja). Kada volite ne postoji misao o sebi, već svaki sekund neprekidno samo o Voljenom.
Ne biste bili sposobni da imate tu ljubav čak i kada biste pokušali. Ona zahteva Milost. Ali pokušaji vode do Milosti.
Šta je Bog? Ljubav. Beskrajna Ljubav.”
